Ukratko: prvo prijavite adresu, jer se iz nje izvodi skoro sve ostalo. Zatim zdravstveno osiguranje, pa Steuer-ID koji stiže poštom, pa račun u banci. Kad to imate, plata može da legne, kirija da se plaća sama, a vi da dišete.

1. Prijava adrese (Anmeldung) — prvi i najvažniji korak

Kad se uselite, imate dve nedelje da prijavite adresu u Bürgeramtu (negde se zove Einwohnermeldeamt ili Kundenzentrum). Prijava je besplatna, a propušten rok se po zakonu kažnjava — kazna ide do 1.000 evra. U praksi se retko naplaćuje ako zakasnite koji dan, ali nemojte na to da se oslanjate: bez prijave ne ide ni Steuer-ID, ni osiguranje, ni većina računa u banci.

Termin se zakazuje online, na stranici vašeg grada. U velikim gradovima termini umeju da se popune nedeljama unapred, pa zakažite čim znate datum useljenja — ne čekajte da se doselite.

Šta ponesete

• pasoš ili ličnu kartu — original, za svakog koga prijavljujete
• Wohnungsgeberbestätigung — potvrdu stanodavca da ste se uselili (zakonska obaveza stanodavca da vam je da)
• popunjen formular za prijavu, ako ga vaš grad traži unapred
• za porodicu: venčani list i izvode za decu, ponekad sa prevodom
• ako niste iz EU: boravišnu dozvolu ili vizu

Sa šaltera izlazite sa Meldebescheinigung — potvrdom o prijavi. Čuvajte je, tražiće je banka, poslodavac i osiguranje. Zatražite odmah dva primerka.

Sitnica koja košta: u formularu postoji polje Religion. Ako upišete versku zajednicu koja u Nemačkoj naplaćuje crkveni porez, taj porez vam se skida sa plate. Ako niste sigurni, pitajte na šalteru šta tačno to znači u vašem slučaju.

2. Zdravstveno osiguranje — bez njega u Nemačkoj ne ide ništa

Zdravstveno osiguranje je u Nemačkoj obavezno za svakoga ko ovde živi. Nije stvar izbora i nije nešto što se rešava „kad se sredim“ — traži ga i poslodavac i Ausländerbehörde.

Ako se zapošljavate, birate jednu zakonsku kasu (gesetzliche Krankenkasse — AOK, TK, Barmer, DAK i druge). Prijavite se kod njih, oni vam izdaju Mitgliedsbescheinigung, tu potvrdu date poslodavcu i on vas prijavljuje. Doprinos se deli između vas i poslodavca i automatski se skida sa plate.

Dve stvari koje se često ne znaju:

• Kasu možete da birate i kasnije da je promenite. Usluga i dodaci se razlikuju — neke kase imaju podršku na engleskom, neke plaćaju više za zube ili kurseve.
• Porodica može da bude osigurana uz vas besplatno (Familienversicherung), ako supružnik i deca nemaju sopstvene prihode ili su im prihodi mali. Ne zaboravite da ih prijavite.

Kartica osiguranja (Gesundheitskarte) stiže poštom za nekoliko nedelja. Do tada tražite privremenu potvrdu — sa njom možete kod lekara.

3. Steuer-ID — broj koji dobijate jednom za ceo život

Steuerliche Identifikationsnummer, kratko Steuer-ID, je jedanaestocifreni poreski broj. Ne morate da ga tražite: pošto prijavite adresu, Bundeszentralamt für Steuern vam ga automatski šalje poštom, obično za dve do tri nedelje. Besplatno je.

Dve stvari zapamtite:

• Važi doživotno. Ne menja se kad se selite, kad se venčate, kad menjate posao. Isti broj vas prati ceo život u Nemačkoj.
• Čuvajte to pismo. Slikajte ga telefonom i sačuvajte u oblaku, a original u fascikli sa dokumentima. Tražiće ga poslodavac, Familienkasse za dečji dodatak, banka i poreska prijava.

Zašto je to hitno: ako poslodavac nema vaš Steuer-ID, plata vam se obračunava po poreskoj klasi VI — najnepovoljnijoj. Razlika ume da bude stotine evra mesečno. Novac se kasnije vraća kroz poresku prijavu, ali zašto da ga uopšte dajete unapred.

Ako pismo ne stigne ni posle tri meseca, ili ste ga izgubili, zatražite ponovno slanje preko obrasca Bundeszentralamt für Steuern, ili odite u svoj Finanzamt sa pasošem. I to je besplatno. Broj se uvek šalje poštom na prijavljenu adresu — nikada telefonom ni mejlom. Ako vas neko zove i traži Steuer-ID „radi provere“, to je prevara.

4. Račun u banci — može online i može na engleskom

Bez nemačkog računa (Girokonto) nema plate, nema kirije, nema ugovora za telefon. Dobra vest: ne morate da idete u filijalu i ne morate da znate nemački.

Većina banaka danas otvara račun potpuno online. Identifikacija se radi video-pozivom (VideoIdent) ili u pošti (PostIdent) — pokažete pasoš u kameru i to je to. Kod online banaka razgovor može da se vodi na engleskom, a i aplikacija se prebacuje na engleski. Na našem jeziku, nažalost, podrške nema — zato se isplati da nemački počnete odmah, a ne „kad se smirim“.

Šta vam treba za otvaranje

• pasoš ili lična karta (važeća)
• adresa u Nemačkoj — kod većine banaka i Meldebescheinigung
• telefon sa kamerom i mirno mesto sa dobrim internetom za video-identifikaciju
• kod nekih banaka: Steuer-ID

Ako vas banka odbije — imate zakonsko pravo na račun

Ovo malo ko zna: po nemačkom zakonu (§ 38 Zahlungskontengesetz) svaka osoba koja zakonito boravi u EU ima pravo na osnovni račun — Basiskonto. Banka koja nudi račune građanima mora da vam ga otvori, i onda kada imate loš SCHUFA zapis, kada ste u stečaju ili nemate stalnu adresu. Basiskonto nije uvek besplatan, ali naknada po zakonu mora da bude primerena. Ako vas odbiju, tražite da vam odbijanje daju pisano i podnesite zahtev za Basiskonto.

5. Plaćanja: podesite jednom, radi samo

Čim imate IBAN, podesite plaćanja da ne zavise od vašeg pamćenja. Tri reči koje treba da znate:

• Überweisung — obično plaćanje, vi ga radite kad hoćete.
• Dauerauftrag — trajni nalog. Isti iznos istog datuma svakog meseca. Idealno za kiriju.
• SEPA-Lastschrift — dozvola da firma sama skida sa vašeg računa. Tako se obično plaćaju struja, telefon, internet i osiguranja. Ako naplate pogrešno, imate pravo da u roku od osam nedelja vratite novac jednim klikom u aplikaciji.

Za kupovinu dobijate Girocard (nemačka debitna kartica). Radi svuda u Nemačkoj, ali u inostranstvu i na mnogim stranim sajtovima ne radi — za to vam treba Visa ili Mastercard, koju neke banke daju uz račun. I nemojte se iznenaditi: u Nemačkoj se još uvek često plaća gotovinom, pa uvek imajte nešto keša u novčaniku.

Praktičan savet: kad podesite Dauerauftrag za kiriju, u polje za svrhu (Verwendungszweck) upišite tačno ono što stanodavac traži — obično broj stana ili ime i prezime. Bez toga uplata ume da „luta“.

6. Rundfunkbeitrag — taksa koja iznenadi svakoga

Posle prijave adrese stiže vam pismo za Rundfunkbeitrag (stari naziv: GEZ) — taksu za javni servis. Iznosi 18,36 € mesečno i plaća se po stanu, ne po osobi. Ako u stanu živi više odraslih ili cela porodica, plaća se jedanput, i to je čest izvor nesporazuma među cimerima.

Nije reč o tome da li gledate televiziju — obaveza postoji bez obzira na uređaje. Oslobađanje je moguće u tačno određenim slučajevima (na primer uz određena socijalna primanja) i traži se posebnim zahtevom.

7. Ostalo, prema vašoj situaciji

• Ausländerbehörde — ako niste iz EU, boravišna dozvola se rešava tamo. Termin zakazujte odmah, čekanja su dugačka.
• Kindergeld — dečji dodatak se traži kod Familienkasse. Trebaće vam Steuer-ID i vaš i detetov.
• Vrtić i škola — prijava ide preko grada ili direktno u ustanovi; mesta se traže mnogo unapred.
• Priznavanje diplome (Anerkennung) — ako radite u struci, počnite rano, procedura traje.
• Telefon i internet — ugovori su obično na 24 meseca; pre potpisa proverite otkazni rok.

Najčešće greške koje viđam

• Čekanje sa zakazivanjem termina za Anmeldung — pa onda juri rok.
• Dolazak na šalter bez potvrde stanodavca. To je jedini papir bez kog vas vraćaju.
• Bacanje ili gubljenje pisma sa Steuer-ID.
• Odlaganje osiguranja „dok ne nađem posao“ — obaveza postoji od prvog dana.
• Potpisivanje ugovora koji se ne razume, jer „neko je rekao da je dobro“.
• Čekanje sa nemačkim. Svaki od ovih koraka je lakši i jeftiniji ako razumete šta vam se govori.

Česta pitanja

Mogu li da otvorim račun pre nego što prijavim adresu?

Kod nekih online banaka može, ali većina traži prijavljenu adresu u Nemačkoj. Najsigurnije je prvo Anmeldung, pa banka.

Koliko čekam Steuer-ID?

Obično dve do tri nedelje od prijave adrese, poštom. Ako ne stigne ni za tri meseca, zatražite ponovno slanje od Bundeszentralamt für Steuern — besplatno je.

Da li mogu sve ovo da završim bez nemačkog?

Banku uglavnom da, na engleskom. Šalter u Bürgeramtu, osiguranje i Ausländerbehörde — teško. Tamo se govori nemački i tumača nema. Zato naučite makar rečenice iz ovog teksta.

Šta ako ne razumem šta mi službenik govori?

Recite: „Können Sie das bitte wiederholen? Langsamer, bitte.“ Niko vam neće zameriti. Gore je klimnuti glavom na nešto što niste razumeli.

Pravila se razlikuju od grada do grada i menjaju se. Proverite stranicu svog grada i svoje kase. Ovo nije pravni ni poreski savet.